13 Stvari kada volite osobu sa depresijom

 

Depresija nije ničiji izbor

Depresija je jedno od najvećih iskustava nemoći i frustriranosti koji možemo imati ako smo depresivni. Ponekad je osećaj tuge, ponekad osećaj praznine a ponekad apsolutno ništa. Postoje slučajevi kada depresija nekoga ostavi potpuno paralisanog u sopstvenom umu i telu, nesposobnog da radi ono što je nekada voleo da radi ili za šta zna da bi trebalo da radi. Depresija nije samo „loš dan“ ili „loše raspoloženje“ i nije nešto što osoba može samo da „preboli“ tako što ćemo da kažemo sebi: sada neću biti depresivan, treba samo da mislim srećne misli.” Zapamtite, niko ne odlučuje da bude depresivan.

 

Govoriti stvari poput: „Biće bolje,“ „Treba samo da izađeš iz kuće,“ ili „Bićeš dobro,“ kada smo depresivni, nema nikakvog smisla.

Lako je reći ovakve stvari nekome ako niste depresivni jer Vam je teško da razumete kako je boriti se sa depresijom. Sesni smo da postoji dobra namera kada neko to izgovori i da mislite da dajete rešenje ili jednostavan način da se osetimo bolje i olakšamo bol ako smo depresivni ali ovakve fraze zapravo uvek zvuče prazno, uvredljivo i u suštini su besmislene.

Izgovaranje ovakvih fraza stvara samo veću napetost, čineći da se oni osete neadekvatnim, a Vi postojate neko ko ne prepoznaje kroz šta oni prolaze, koliko god se trudili, pokušavajući da stavite flaster na mnogo veću ranu. Vaša voljena osoba će razumeti da Vi samo želite da budete od pomoći, ali ovakve reči čine da se vaša voljena osoba može osećati mnogo lošije. Tihi zagrljaj može da učini mnogo više od ovakvih kliše iliti kako umemo narodski da kažemo izlizanih izraza.

Ono što možete reći umesto toga je:

Tu sam za tebe. Verujem u tebe. Razumem da ti je teško ali verujem i  da ćeš prebroditi. Šta ja mogu učiniti da ti pomognem, ako uopšte nešto mogu? Šta misliš da bi ti značilo sad od mene?

Izbegavajte davanje saveta, samo im recite da ste tu za njih i postavljajte im pitanja koja će pomoći da otkrijete šta je to što možete učiniti da bi se osetili bolje. Ukoliko ne znaju i to je u redu, pitajte ih da li im znači da ste tu fizički prisutni. Da li im znači kada ih zagrlite, kada ćutite u tišini.

 

Desiće se da Vas odgurnu pre nego što Vam se približe

Kada patimo od depresije, često smo frustrirani zbog osećaja da opterećujemo druge ljude. To vodi ka izolaciji i odgurivanju onih koji su nam često najpotrebniji, mentalno se iscrpljujemo brigom da svoje najdraže opterećujemo vlastitom tugom. Kada smo depresivni imamo potrebu da se udaljimo od drugih ljudi,  ali slobodno možete da nekome ko se bori sa depresijom  stavite do znanja da ste i dalje tu ali ne pokušavajte da ih terate da se druže ili da razgovaraju o tome šta se događa, ukoliko to ne žele. Poštujete  granice.

 

I vama je dozvoljeno da budete frustrirani

Samo zato što je neko do koga Vam je stalo depresivan ne znači da morate da udovoljavate svim njegovim potrebama ili da “hodate kao po jajima” kako to naši stari kažu kad ste u njihovoj blizini. Ljudima sa depresijom je potrebno da osete ljubav i podršku, ali ako ovo počne negativno da se odražava na Vaš život, dozvoljeno vam je da se osećate kako god da se osećate i smislite kako da im pokažete ljubav i pažnju bez da se samožrtvujete i samokažnjavate ako im nije bolje ma koliko se Vi trudili.

 

Važno je definisati svoje granice

U tim trenucima frustriranosti, važno je napraviti jedan korak unazad i razmotriti kako pomoći osobi u depresiji a istovremeno zadržati sopstveni osećaj sreće i ispunjenosti. Budite strpljivi. Razgovarajte s njima o svojoj zabrinutosti i objasnite im koje granice treba da postavite unutar odnosa. Otkrijte šta je to što oboma odgovara.

 

 

 Da, svesni smo da često mogu biti preplavljeni emocijama

Stalna iscrpljenost je čest neželjeni efekat depresije. Jednostavo preživeti dan, za njih može biti preplavljujuće i iscrpljujuće iskustvo. U jednom trenutku mogu izgledati apsolutno dobro a već u sledećem umorno i bez energije čak i ako spavaju redovno tokom noći. Ovo može voditi ka iznenadnom otkazivanju planova s njihove strane, ranim napuštanjem događaja ili potpunim odbijanjem svih stvari. Zapamtite samo da se ne radi o nečemu što ste Vi pogrešno uradili. To je samo jedana od mogućih posledica kada živimo sa depresijom..

 

  Zaista ali zasita nije do vas

Kada Vama draga osoba pati od depresije, može biti teško razumeti kroz šta ona prolazi, pa i razmotriti na koji način je ova njihova tuga odraz vašeg međusobnog odnosa. Ako im je potrebno vreme za sebe ili da se udalje od vas, nemojte sebe da krivite, i pitajte se šta možete drugačije uraditi da im pomognete. Shvatite da njihova depresija nije ni u kakvoj vezi sa vama.

 

 

Izbegavajte da postavljate ultimatume, zahteve ili da koristite slične metode

Reći nekome da ćete ga ostaviti ili da nećete s njim razgovarati ako mu uskoro ne bude bolje, neće ga magično izlečiti. Neće iznenada postati onakav kakav želite da bude samo zato što ste se umorili od bavljenja njegovim ili njenim problemima. Uvek je u pitanju lična odluka da se udaljite od nekoga ukoliko njegovi problemi postanu preveliki za Vas i vaš međusobni odnos, ali misliti da će ovakav pristup pokazivanja ljubavi učiniti da im bude bolje je nerealan i možemo reći manipulativan iako može biti nesvestan. Svi mi možemo da kontrolišemo samo ono što je do nas, a to je da razmislimo šta želimo da radimo sa emocijama koje nam se javljaju povodom date situacije i da li želimo da i dalje budemo pored neke osobe. Da li možda Vi želite da nađete psihoterapeuta i popričate sa njim jer je i za Vas ovo uznemirujuće?

Ako se borimo sa depresijom ne znači uvek da želimo da kroz nju prolazimo sami

Nije retko da pretpostavimo da ukoliko je neko depresivan  želi da bude ostavljen na miru. Iako postoje trenuci u kojima sigurno svi mi poželimo da budemo sami, to ne znači da svi želimo da se suočavamo sa svojim strahovima bez ikoga. Ono što možemo jeste da pitamo tog nekoga, šta želi. Možemo ponuditi da se negde provozamo kolima, ne moramo biti u gužvi, možemo samo da se vozimo i da promenimo okruženje. Pitajte Vama drage ljude koji boluju od depresije da li žele negde na kafu ili da pojedu nešto. Vreme provedeno udvoje, kada ih izvučemo iz njihove rutine, i kada se povežemo sa njima, može im puno značiti. Priđite im neočekivano. Podsetite ih da ne moraju sami da prolaze kroz ovo. Ukoliko ipak žele da se osame, to je njhov izbor.

 Pokušajte da ne poredite svoja i njihova iskustva

Kada neko prolazi kroz težak period, često poželimo da podelimo sa njima naše lične priče da bismo im stavili do znanja da smo i sami prošli kroz nešto slično i da se možemo povezati s njihovom borbom. Kada kažete nešto poput „a, da, jednom sam bio depresivan i ja..,“ delovaće kao da umanjujete njihov bol. Ispoljite emaptiju ali nemojte gušiti njihova osećanja. Vaš najveći resurs koji možete ponuditi svom prijatelju u depresiji je vaša sposobnost da slušate. To je često nešto što im je najpotrebnije.

U redu je pitati prijatelja kako se zaista oseća

Kako se zaista osećaju i kako se nose sa depresijom? Misli o samoubistvu su česte među ljudima s depresijom i u redu je pitati ih kako brinu o sebi ili smisliti bezbednosni plan za one trenutke kada ih depresija preplavi. U redu je pitati ih da li žele da idu na psihoterapiju, u redu je postavljati pitanja ali poštovati njihove želje.

 

 

Odredite vreme za zajedničko druženje

Ponudite im da, jednom ili dvaput nedeljno zajedno vežbate, odete u nabavku ili se jednostavno družite ukoliko im to prija. Pitajte da spremate zajedno večeru i isplanirajte datum za to. Jedan od najtežih činilaca depresivnosti je iscrpljenost koja onemogućava spremanje zdravih obroka, pa im zaista možete pomoći, spremajući hranu koju će kasnije čuvati u frižideru ili zamrzivaču.

Ako je neko depresivan nije slabić

U svojoj knjizi „Protiv sreće: u slavu melanholije“ (Against Happiness: In Praise Of Melancholia) autor Erik G. Vilson (Eric G. Wilson) bavi se istraživanjem dubine tuge, i toga kako nas proživljavanje duševnih teskoba može učiniti empatičnijim, kreativnijim ljudima. Iako podvlači razliku između depresije i melanholije, Vilson odbacuje ideju o važnosti veštačke sreće kojom je opsednuta američka (američka, prim. prev.) kultura i društvo, i umesto toga objašnjava zašto najviše koristi imamo od mračnih trenutaka u životu. Vilson kaže:

„Ja se bojim da bi prenaglašenost sreće u američkoj kulturi na štetu tuge, mogla biti opasna, bezobzirno zaboravljanje važnog dela života koji je ispunjen. Dalje, oprezan sam pred sledećom mogućnošću: želeti samo sreću u svetu koji je nesumnjivo tragičan, znači bivati neautentičan, zadovoljiti se nerealnim apstrakcijama koje ignorišu konkretne situacije. Na kraju, plašim se napora našeg društva, da izbaci melanholiju iz sistema. Da li bi se sve naše veličanstvene, čežnjive kule porušile bez uzburkanosti duše? Da li bi se prekinule sve simfonije našeg slomljenog srca?“

Na sličan način,  psiholog, dr Nil Barton (Dr. Neel Burton), u svom TEDX govoru, raspravlja o tome kako su neki od najuticajnijih i najvažnijih ljudi u istoriji iskusili depresiju. Objašnjava način na koji naša (američka, prim. prev.) kultura posmatra i tretira depresiju i kako se tradicionalna društva razlikuju po svom pristupu koji ljudsku nevolju posmatra kao pokazatelja potrebe za rešavanjem važnih životnih problema a ne kao mentalnu bolest.

Važno je zapamtiti da imati depresiju nije sramota i da prolaženje kroz depresiju ne čini nikoga slabim.

Na kraju krajeva uvek možete da nađete terapeuta od poverenja, bilo to na licu mesta ili online i da pričate  o tome.

 

Izvor: https://thoughtcatalog.com