Individualna Psihoterapija
Individualna terapija
“ Closeness and intimacy to another person is more than just a desire it is a basic human need.”
Individualna terapija se odvija jedan na jedan između klijenta i terapeuta. To je proces gde zajedno istražujemo Vaše emocije , ponašanja, uverenja , događaje iz klijentovog života i zajedničkim snagama dolaze do željene promene. Istražujemo klijentovu istinu, način na koji percipira svet oko sebe, kako reaguje.
Učimo o klijentovim vrednostima i otkrivamo uverenja kao i koje veštine koristi da bi opstao. Detektujemo koji program je učitan, koliko je zastareo i kao antivirus detektujemo uverenja koja dovode do određenih stavova i ponašanja u životu, uzimajući u obzir klijentovu istinu, postajemo ogledalo te iste istine i pružamo perspektivu nekih drugih istina.
Raskrinkavamo maske i imidže koji su nam važni kako bismo preživeli uklapamo ih u određene delove prošlosti i nalazimo razloge zašto ih i danas nosimo. Ono što čovek ne razume, ne može ni da promeni.
Psihoterapija nam pomaže da saznamo da li rana iskustva iz našeg detinjstva utiču na naš život? Ako utiču, na koji način i u kojoj meri utiču? Koje probleme prave? A ti problemi koje danas imamo da li su oni rešivi? Odnosno da li je rešenje našeg problema do kojeg smo došli trajno ili privremeno? Da li je trajna promena moguća?
Zašto se samo meni ovo događa?
Često se pitamo zašto je to baš meni moralo da se desi? Čime sam to zaslužio ili zaslužila? Ovo često može da nas uvuče u vrtlog razmišljanja sa negativnom perspektivom i potvrđivanja nekih uverenja o sebi i drugima koji ne doprinose rešavanju problema. Ono što pomaže jeste da se ne pitamo zašto mi se to dogodilo nego kako? Čime sam ja doprinela ili doprineo da mi se “opet” isto dogodi a čime su doprinuli drugi? Da li se uvek ponašam na isti način u određenim situacijama? Kako to da promenim?
Psihoterapija je za svakoga od nas kada osetimo da nam je teško da se nosimo sa neprijatnim osećanjima ako intenzivno doživljavamo osećanja tuge, razočaranja, ljutnje, besa. Kada nas neke misli opterećuju iznova i iznova ili nam teško pada situacija u kojoj se trenutno nalazimo. Odnosno ne vidimo izlaz, ni rešenje.
Često se dešava i da lekari bilo koje specijalizacije kao i psihijatar mogu predložiti odlazak na psihoterapiju ukoilko posumnjaju da tegobe nemaju fizički uzrok već da je “problem” psihološke prirode. Praksa je pokazala da psihijatri često savetuju uporedo i odlazak kod psihijatra i psihoterapiju. Jer ono što često ljudi ne znaju jeste da je psihijatar neko ko je završio medicinu i specijalizovao se za psihijatriju i bavi se farmakoterapijom a psihoterapija je ustvari ta koja pored farmakoterapije pomaže da saznamo šta treba menjati u odnosu prema sebi i drugima, pomažući da se definišu nezdravi obrasci ponašanja, da se uoče sve one stvari koje doprinose razvoju i održavanju tegoba i da se prepozna koje su to potrebe koje stoje iza sipmtoma koje smo razvili.
Anksioznost
Definiše se kao osećanje stalnog očekivanja da će se nešto negativno desiti u budućnosti. Prate je stalni osećaj nelagode, pritiska, strepnje, nekog neodređenog straha i način razmišljanja “šta ako“.
Panika
Definiše se kao nagli osećaj intenzivnog straha, osećaj da iz situacije opasnosti nema bega. Prate je simptomi kao što su pojačano lupanje srca, znojanje, drhtanje, nedostatak vazduha, nesvestica. Siptomi umeju da budu toliko intenzivni da se osobi čini da će pasti u nesvest ili doživeti srčani udar.
Depresija
Postoje razni oblici depresije i simptomi se mogu javiti u jačem ili slabijem intenzitetu. Ipak neki od najčešćih simptoma depresije su osećanje prolongirane tuge, smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje, osećanje bezndežnosti i besmisla, umor, problem sa apetitom i spavanjem, bezvoljnost. Neretko se dešava da se osoba oseća da neće biti bolje i nema snage da pokuša.
Osećanje bezvoljnosti, stida i krivice
Ovo su simptomi koji se mogu javiti iz različitih razloga i u različitim kontekstima. Oni mogu biti posledica depresivnog raspoložena, posledica neke situacije koje smo nedavno doživeli, možemo biti tipovi ličnosti koji lakše doživljavaju ove osećaje u različitim situacijama. Uz razgovor sa terapeutom, kroz upoznavanje i upućivanje u kontekst se lakše može doći do odgovora i pomoći.
Nesanica
Uzroci nesanice mogu biti brojni. Nedostatak sna ima brojne negativne posledice kao što su umor, pad energije, nervoza, teškoće sa koncentracijom… Nesanica je često povezana sa fizičkim i sa emocionalnim poteškoćama. Svakodnevni i hronični stres, depresija, anksioznost, neki velika promena, nedavno doživljeni negativni događaj sve ovo može da utiče na problem sa spavanjem.
Problemi sa samopouzdanjem/samopoštovanjem
Koncept samopouzdanja je pre svega vezan za našu procenu nas samih. Ukoliko patimo od nedostatka samopouzdanje često ne volimo sebe, umemo da se kritikujemo mnogo a teško se ili premalo hvalimo, svoja dostignuća minimiziramo a greške preuveličavamo.
Osobe koje imaju problem sa samopouzdanjem često misle da malo toga mogu da urade kako treba, ne veruju u sebe i ne vide svoje pozitivne osobine. Neretko posledično imaju problema u socijalnim, školskim, poslovnim situacijama.
Često imaju osećaj da ih i drugi negativno procenjuju kao što oni negativno procenjuju sebe. Nedostatak samopuzdanja često utiče na sve aspekte osobinog života.
Stres
Svi smo čuli za pojam stres i svesni smo da ljudi često pričaju kako su pod stresom . Verovatno svaki čovek i jeste pod nekim stresom i doživljava stresne situacije. Dugotrajni, hronični stresori zaista mogu dovesti do iscprljenosti kao i do ozbiljnijih posledica po čovekovo blagostanje.
Mnoge ozbiljne tegobe kreću od stresa i preopterećenosti. Psihoterapeut je tu da se u tim slučajevima stvari istraže i menjaju.
