Koja je veza između emocija i hrane?

Naše emocije snažno utiču na naš izbor hrane i na naše navike u ishrani. Na primer, utvrđeno je da je veza između osećanja i hrane jača kod gojaznih ljudi nego kod ljudi koji nisu gojazni i kod onih koji su na dijeti u odnosu na ljude koji ne drže dijetu (Sanćes i Pontes 2012). Takođe, nauka je iznedrila zaključak da emocije same po sebi nisu uzrok prekomerne težine, već su način upravljanja tim emocijama i stil suočavanja sa njima faktori koji najviše utiču na pojavu prekomerne težine. Ono što jedemo ne utiče samo na to kako se osećamo, već i na način na koji se hranimo. U tom smislu, Kuper i saradnici (1998) kažu da poteškoće u regulisanju raznih stanja negativnog raspoloženja imaju veoma veliki uticaj na pojavu poremećaja u ishrani.
Emocionalna regulacija se odnosi na upravljanje sopstvenim emocijama, uzimajući u obzir okolnosti i emocionalno stanje drugih. Tako je primećeno da su sramota i krivica osećanja koja mogu imati veći negativan uticaj na ishranu. Ovo je jedan od očiglednijih dokaza da je veza između emocija i hrane važnija i snažnija nego što mislimo.
„Ono što mislimo stvara emocije, ali takođe ih reguliše i ono što jedemo.”

 

 

Emocije i hrana: neophodan tandem za naše zdravlje

Ljudi razvijaju različita ponašanja kao odgovor na svoje emocije. To zavisi od različitih faktora, kao što su okruženje u kojem se nalaze, njihovo iskustvo i sposobnost da identifikuju svoja osećanja i upravljaju njima. Kao rezultat, u stanju su da bolje ili lošije kontrolišu težinu. Na primer, primećeno je da što je osoba sklonija da jede pod uticajem emocija, to ima više  nekontrolisanih obroka. Takođe, kod ovih osoba je primećeno da su sklone da iz svakodnevne ishrane izbacuju doručak. Dakle, veza između emocija i hrane je činjenica, pitanje je samo kako se kod koga manifestuje.

Na primer, kod ljudi koji dosta sede, najuticajniji emocionalni faktor je teško kontrolisanje unosa određenih namirnica i često udovoljavanje žudnji za određenom hranom poput čokolade i peciva. S druge strane, kod sportskih tipova su osećaj krivice, kao i strah od vage i jedenja slatkiša, imali veći uticaj nego emocije nemogućnosti kontrole. Takođe, statistika pokazuje da su emocionalni faktori kod ljudi koji se slabo kreću disfunkcionalniji od onih kod koji utiču na sportske tipove. Razlog je donekle i taj što se žudnja i nedostatak kontrole nad hranom više povezuju sa prejedanjem, nego sa preteranim merenjem kilaže ili kalorija. I naravno, više utiču na telesno zdravlje.
Postoji određena grupa pojedinaca koja je zbog svojih prehrambenih navika nazvana “robovima”  dijeta jer su stalno na određenim restriktivnim režimima – najčešće onima koje sami izaberu. Ove ljude karakteriše ogroman strah od debljanja, pa zato ograničavaju ishranu dijetama. Paradoksalno, pod ovim restriktivnim uslovima, ove osobe povećavaju unos hrane i prejedaju se.

Jedenje – unošenje hrane – je ugodan i prijatan čin. Zloupotrebom tog prijatnog čina ne samo da možemo da se osećamo umorno i da stalno tražimo više hrane, već to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Mi tražimo hranu da bismo preživeli, ali i da bismo uživali. Zato se savršen tandem emocija i hrane mora zasnivati na tome da jedemo tačno ono što nam treba. To znači da moramo biti svesni koja nas osećanja vezuju za hranu i koja nas krana uvlači u određena osećanja.

„Hrana nam pomaže da idemo ili putem zdravlja ili putem bolesti.“

 

 

 

Zabrana hrane stvara opsesiju hranom

 

Što je veća zabrana, to je veći rizik od prejedanja. Normalizacija hrane mora biti osnovni cilj u lečenju poremećaja u unosu hrane. Zabrane u ishrani, pored toga što predstavljaju  rizike za zdravlje, takođe su osnovni uzrok zašto ljudi “napadaju” hranu. Da bismo vam dokazali da zabrane pojačavaju opsesiju za  hranom, predlažemo maleni test:
„Reći ćemo vam rečenicu koju kasnije ne biste smeli zapamtiti“. Rečenica glasi: u sobi je žuti leptir.
priznajte da ste zapamtili rečenicu!
Zašto? Pa, zato što zabrana stvara suprotan efekat i onog trenutka kada nam se zabrani da se setimo onoga što nam je rečeno, naš mozak počinje da obrađuje te informacije.

Uzrok je ukorenjen u nesvesnom. Nesvesno je deo koji je zadužen – u važnom delu – za usmeravanje našeg tela, to jest, za tumačenje i čuvanje informacija primljenih od strane naših čula.

Suštinska karakteristika nesvesnog je da deluje preko simbola i slika, umesto kroz tekst ili slova. To podrazumeva da nesvesno ne obrađuje negativne pojmove. Ako sebi kažemo „Ne smem da jedem pomfrit“, nesvesno će imati samo sliku pomfrita i zato ćemo želeti da jedemo pomfrit. Naravno, ovo što smo izjavili ne znači da nesvesno uvek i po pravilu na ovaj način “okida” našu želju za zabranjenom hranom, ali u velikoj meri jeste uzročnik.

 

 

Emocionalno jedenje

 

Kada hranu koristimo za smirivanje emocionalnog stanja, možemo reći da se emocionalno hranimo. Onda anksioznost zbog težine i izgleda postaje dominantna i prikriva osnovnu emociju zbog koje smo, na prvom mestu, i počeli da jedemo. Ovo postaje začarani krug nerešenih problema koji usporavaju našu sposobnost rasta i razvoja.

Svaki organ generiše određenu emociju. U zavisnosti od toga da li jedemo jednu ili drugu hranu, osetićemo vrlo različite emocije. To se događa zato što svaka namirnica „napada“ različite organe. Ako konzumiramo namirnice koje blokiraju jetru, poput alkohola, emocije besa, agresivnosti ili nestrpljenja biće izraženije.

Razlog zbog kojeg ljudi sa emocionalnim problemima često tragaju za hranom da bi se osećali bolje je taj što mnoga hrana uključuje triptofan, aminokiselinu koja uzrokuje oslobađanje serotonina, a znamo vrlo dobro da je nizak nivo serotonina povezan sa depresijom i opsesijom. Nedostatak serotonina izaziva različite negativne efekte na telo, poput anksioznosti, tuge ili razdražljivosti. Kada telo ne proizvodi triptofan, dobijamo ga ishranom. Stoga hrana bogata ovom aminokiselinom deluje kao prirodni antidepresiv.

Da zaključimo: hrana nam je neophodna za život, isto kao i emocije. Ali, za kvalitetan život je potrebno da znamo da upravljamo i hranom i emocijama. Ponekad to ne možemo da osvestimo sami, jer je u pitanju začarani krug. Zato postoje stručnjaci koji će nam pomoći da iz njega izađemo.

U određenim trenucima verujemo da će nas hrana spasiti od neprijatnih emocija. Ova misao pojačava začarani krug između emocija i hrane.

Izvor: https://lamenteesmaravillosa.com/